гру̏нути

грунути

Лема

грунути

Извор

том 1, стр. 580, редослед 24

1.
= грухнути 1 опалити, пући (о грому, топу и јаком звуку уопште).
— Тад груну топови.
Каш.
Подмукло груну гром иза горе.
Гор.
2.
ударити, треснути.
— Бакови стадоше букати, копати ... ногама, ... док силно не грунуше рогови о рогове.
Коч.
Стара га само груне У прса да је затетурао.
Бен.
3.
пасти, срушити се, треснути.
— У тај пар цијела школа с ужасном праском груну о земљу.
Лаз. Л.
Сва та силесија посла наједанпут је грунула на његова леђа.
Коз. Ј.
4.
јако засвирати, затрештати, зазвонити.
— lакон вечере музика је у кући тако снажно грунула да су задрхтали зидови.
Бен.
У шест сати грунуше сва четири звона са велике звонаре.
Чипл.
5.
ударати, почети нагло падати; почети тећи.
— Не чекај и не оклијевај докле груне туча и крупа.
Ков. А.
Груну плаха летња киша.
Сек.
6.а.
нахрупити, јурнути.
— Онда грунем у таштину собу и ужасно је препаднем.
Вас.
6.б.
јурнути у напад, У освајање, у одлучну борбу.
— Уз трубље и бијесну вику груну гвоздена сила низ брдо.
Шен.
Совјети ће грунути и за неколико месеци биће на Дњепру.
Ћос. Д.

Фразе

~ у плач, ~ у смех ударити у плач, почети плакати; ударити у смех, почети се смејатпи.

Пододреднице

~ се

= грухнути се ударити се, треснути се (у прса, у груди). — Ах, — викну и груну се силно у груди Мика. Срем

= грухнути се ударити се, треснути се (у прса, у груди).

Изворни текст (OCR)

гру̏нути, -не̄м сврш. = грухнути 1. опалити, пући (о грому, топу и јаком звуку уопште). — Тад груну топови. Каш. Подмукло груну гром иза горе. Гор. 2. ударити, треснути. — Бакови стадоше букати, копати ... ногама, ... док силно не грунуше рогови о рогове. Коч. Стара га само груне У прса да је затетурао. Бен. 3. пасти, срушити се, треснути. — У тај пар цијела школа с ужасном праском груну о земљу. Лаз. Л. фиг. Сва та силесија посла наједанпут је грунула на његова леђа. Коз. Ј. 4. јако засвирати, затрештати, зазвонити. — lакон вечере музика је у кући тако снажно грунула да су задрхтали зидови. Бен. У шест сати грунуше сва четири звона са велике звонаре. Чипл. 5. ударати, почети нагло падати; почети тећи. — Не чекај и не оклијевај докле груне туча и крупа. Ков. А. Груну плаха летња киша. Сек. 6. а. нахрупити, јурнути. — Онда грунем у таштину собу и ужасно је препаднем. Вас. б. јурнути у напад, У освајање, у одлучну борбу. — Уз трубље и бијесну вику груну гвоздена сила низ брдо. Шен. Совјети ће грунути и за неколико месеци биће на Дњепру. Ћос. Д.