Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

гр̏цав

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 582

гр̏цав

грцав

Лема

грцав

Извор

том 1, стр. 582, редослед 6

  1. —

    који грца; од којег се грца, загрцнут.

    — Мати је из грцавих ријечи уплаканог дјетета разабрала што се збива. Гор. фиr. Једно грцаво усхићење, скоро грозница од уживања хвата га.
    Лал.
Изворни текст (OCR)
тр̏цав, -а, -о који грца; од којег се грца, загрцнут. — Мати је из грцавих ријечи уплаканог дјетета разабрала што се збива. Гор. фиr. Једно грцаво усхићење, скоро грозница од уживања хвата га. Лал.