гр̏цати

грцати

Лема

грцати

Извор

том 1, стр. 582, редослед 11

1.а.
имати прекиде дисања независно од воље (у плачу и узбуђењу), праћене неодређеним грленим звуком.
— О, знам, знам ... предобро знам!
— грцала је сва у сузама и јецању Нина.
Маш.
У плачу ... очај грца. Цес.
1.д.
Моја ме мисо̂ опет чудно носи младости за којом душа тужно грца. Панд.
1.б.
имати такве прекиде кад што западне у гркљан (при јелу и пићу).
— Згризи, Стево, прије него прогуташ, јер ће ти се иначе грцати.
Павл.
1.в.
гушити се.
— Он га стегну ... за гушу. Зајеча капетан, а после стаде грцати ... заљуља се ... и паде.
Јакш. Ђ.
2.
фиг. борити се с крајњим тешкоћама.
фиг. — фигуративно, у преносном смислус — средњи род
— Још овај народ као некад грца.
Рак.
Слободарска Љубљана је грцала и борила се. Б 1958.

Фразе

~ у дуговима бити презадужен.

Изворни текст (OCR)

гр̏цати, -а̄м несврш. 1. а. имати прекиде дисања независно од воље (у плачу и узбуђењу), праћене неодређеним грленим звуком. — О, знам, знам ... предобро знам! — грцала је сва у сузама и јецању Нина. Маш. фиг. У плачу ... очај грца. Цес. Д. Моја ме мисо̂ опет чудно носи младости за којом душа тужно грца. Панд. б. имати такве прекиде кад што западне у гркљан (при јелу и пићу). — Згризи, Стево, прије него прогуташ, јер ће ти се иначе грцати. Павл. в. гушити се. — Он га стегну ... за гушу. Зајеча капетан, а после стаде грцати ... заљуља се ... и паде. Јакш. Ђ. 2. фиг. борити се с крајњим тешкоћама. — Још овај народ као некад грца. Рак. Слободарска Љубљана је грцала и борила се. Б 1958.