грчѝна
грчина QA: medium
Лема
грчина
Извор
том 1, стр. 583, редослед 7
- —
в. горчина.
— Осјети у један трен сву грчину живота без обитељи. Ђал. гр̏чити?, -ӣм несврш.
- а.
мрштити, борати (лице).
— Роша је болно грчно лице.
Грчи лице у осмије2.
- б.
стезати, стискати, гужвати.
— Песницу грчи.
Понови ... грчећи рупчић међу прстима.
- в.
скупљати.
— Јован се увуче у сам угао, грчећи ноrе.
Пододреднице
1. стезати се, скупљати се, превијати се у грчу и болу. — Пре неколико часака то се тело отимало и грчило. Ћос. Б. Срушио се ... па се грчио, ваљао. Цар Е. фиг. У мени срце грчи се и зебе. Наз. 2. прибијати се; скупљати се да се заузме мање места. — Каква ти још упутства ... није добио Љубомир, ту под звонаром, грчећи се уз своје нове другове. Ранк. фиг. Шума се свија, грчи, моли и плаче. Кркл. гр̏чити?, -ӣм несврш. грцизирати; давати (чему) грчки карактер
Изворни текст (OCR)
грчѝна ж в. горчина. — Осјети у један трен сву грчину живота без обитељи. Ђал. гр̏чити?, -ӣм несврш. а. мрштити, борати (лице). — Роша је болно грчно лице. Андр. И. Грчи лице у осмије2. Јел. б. стезати, стискати, гужвати. — Песницу грчи. Богдан. Понови ... грчећи рупчић међу прстима. Десн. в. скупљати. — Јован се увуче у сам угао, грчећи ноrе. Ћос. Д.