гу̏бати
губати
Лема
губати
Извор
том 1, стр. 584, редослед 11
- 1.
чинити да што буде губаво, да добије губу (обично у клетви).
— Ако стару не послушаш мајку, губало те материно млијеко.
Губа га губала!
Рј.
- 2.
фиг. са задовољством, с пасијом оговарати.
Пододреднице
1. (у клетви) добивати губу, постајати губав. —Тако се не губао као жаба губавица! Н. посл. Вук. 2. пеј. чешати се, драпати се. — Што се губаш? Вук Рј
Изворни текст (OCR)
гу̏бати, -а̄м несврш. 1. чинити да што буде губаво, да добије губу (обично у клетви). — Ако стару не послушаш мајку, губало те материно млијеко. НП Вук. Губа га губала! Вук Рј. 2. фиг. са задовољством, с пасијом оговарати.