гу̀бити
губити
Лема
губити
Извор
том 1, стр. 585, редослед 3
- 1.а.
остајати без кога или без чега што се имало, затурати; заборављати негде; испуштати.
— Губила је крумпире.
Стао причати без краја, заплићући језиком и губећи слова из ријечи.
Имао је часова ... кад је губио вјеру у човјека, у себе.
Он је већ пети ... кога губим за последњу годину дана.
Губимо ... смисао за нормалност.
Стао је да пада све ниже ... да губи сваки рачун.
- 1.б.
бити на штети, штетовати; трпети неуспех.
— И раније је губио, трговина је то. Ћос.
- 1.д.
Знао се ужасно љутити кад би губио на картама. Том.
- 2.
убијати.
— Хектор ... се силни окрену губећ Арrејце.
Зове га на мегдан, губи, и пушта из тамнице девет робињица.
памет в. губити главу (2); ~ рачун не знати оцењивати; ~ речи говорити узалуд; свест онесвешћивати се, падати у несвест; тло под ногама не бити више сигуран; у нечијим очима не бити више цењен и поштован као пре; не губи себе! чувај себе, мисли на себе, пази на себе.
Фразе
~ битку 1) трпети пораз; бивати побеђен; 2) фиг. имати све лошију ситуацију у неком спору; ~ висину нагло падати (о авиону); ~ време (дан, дане, сате) седети залудан, не свршавати посао, радити непотребан посао; ~ главу 1) гинути; 2) не сналазити се, не умети се снаћи, збуњивати се; ~ дах тешко дисати; бити задихан; не моћи издржати; ~ душу нар. рл. радити непоштено и неправедно; ~ живот гинути; ~ живце не моћи владати више собом; ~ из очију (с ока) не моћи мотрити, пропуштати; ~ из (с) вида заборављати, превиђати; ~ образ радити непоштено;
губи се! губи ми се с очију! одлази!; губи се траг нестаје.
Пододреднице
1. нестајати, бити све мање видљив. — Река се губила између узвишених, зелених страна. Вас. Негдје далеко — на рубу ноћи губи се језеро, купе се сјене. Домј. 2. а. остајати без свести; остајати без присебности. — Пред жупаном се је губио од страхопоштовања. Том. б. постајати ништаван, безначајан. — И она друга ... бјеше прикладна, али се губила према њој. Мат. в. мршавити, копнити, телесно слабити. — Вене и губи се сирота, као дуња на шифоњеру. Срем. 3. не сналазити се, не умети наћи решење. — Не маримо да се губимо у нагађањима и претпоставкама. Нов. 4. уз. повр. један другог убијати. — Ви други сватови и ви моји људи мирујте, не треба да се мед собом губите. Том
Изворни текст (OCR)
гу̀бити, -ӣм несврш. 1. а. остајати без кога или без чега што се имало, затурати; заборављати негде; испуштати. — Губила је крумпире. Грг. Стао причати без краја, заплићући језиком и губећи слова из ријечи. Пав. Имао је часова ... кад је губио вјеру у човјека, у себе. Барац. Он је већ пети ... кога губим за последњу годину дана. Јак. Губимо ... смисао за нормалност. Матош. Стао је да пада све ниже ... да губи сваки рачун. Андр. И. б. бити на штети, штетовати; трпети неуспех. — И раније је губио, трговина је то. Ћос. Д. Знао се ужасно љутити кад би губио на картама. Том. 2. убијати. — Хектор ... се силни окрену губећ Арrејце. М-И. Зове га на мегдан, губи, и пушта из тамнице девет робињица. НП Вук.