Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

гугу́та̄ње

стом 1, стр. 586

гугу́та̄ње

гугутање

Стална адреса

Лема

гугутање

Извор

том 1, стр. 586, редослед 19

  1. 1.в.

    гл. им. од гугу́тати гугу́тати, гу̀гӯће̄м и гугу̀тати, гу̀гуће̄м, несврш. в. гукати.

    гл. — глагол, глаголскиим. — именицанесврш. — несвршени глаголв. — (после броја) век
    — Дете ... гугуће као голубић.
    Вес.
    На торњу гугутаху голубови.
    Матош
  2. 2.

    издавати звук при гутању хране.

    — Храна ... неугодно му је гугутала у грлу.
    Десн.
  3. 3.

    крхати се са звуком, гласно.

    — Ломе се, гугућу гране. С-I.
Изворни текст (OCR)
гугу́та̄ње с гл. им. од гугу́тати. гугу́тати, гу̀гӯће̄м и гугу̀тати, гу̀гуће̄м, несврш. 1. в. гукати. — Дете ... гугуће као голубић. Вес. На торњу гугутаху голубови. Матош. 2. издавати звук при гутању хране. — Храна ... неугодно му је гугутала у грлу. Десн. 3. крхати се са звуком, гласно. — Ломе се, гугућу гране. С-I.