гу́дети
гудети
Лема
гудети
Извор
том 1, стр. 587, редослед 5
- 1.а.
ијек. гу́дјети, несврш. 1 а. свирати уз гусле, гуслати.
— Гуслари су гудели и певали на поселима.
Добро гуди уз гусле.
- 1.б.
свирати на гудачком инструменту.
— Дивно је гудјела виолончело.
Берислав гуди на чешаљ.
Не значи то да пјесник мора увијек гудјети једну ноту.
- 2.а.
издавати дубок глас.
— Гуди прдаљка на гајдама.
Глас јој ... гуди ниско и равно управљен.
- 2.б.
певушити.
— Салко ... је гудио кроз зубе некакву пјесму.
Цесарић једнако гуди пјесму о лијепој Манон.
- 3.а.
тутњити, хучати, фијукати.
— По цио дан гуди артиљерија на Р̑оманији.
Испочетка бура гуди дуго, устрајно.
- 3.б.
шуморити, жуборити, брујати.
— А по средини вароши вози и гуди Лашва измењена, замућена и порасла.
Брончано звоно уморно прастару пјесму гуди.
- 4.а.
фиг. говорити (обично што непријатно, неугодно).
— Твоја дела о теби ђаволу гуде.
Такву су попутницу гудјели удовцу.
— Капетан вели ово ... а министар гуди ово ... Шта ћеш ти?
- 4.б.
смерати, циљати говором на нешто.
— Ја познајем на што ви гудите.
Фразе
ала овај (тај) гуди! тај креше истину у очи; ~ истину говорити поштено, истинито. — Кад вам човјек истину гуди, заболи вас глава. Шен.; ни гуди, ни гудало вади! а) немој говорити, ћути, шути; б) не почињи.
Изворни текст (OCR)
гу́дети, -дӣм, ијек. гу́дјети, несврш. 1. а. свирати уз гусле, гуслати. — Гуслари су гудели и певали на поселима. Ђорђ. Добро гуди уз гусле. Чол. б. свирати на гудачком инструменту. — Дивно је гудјела виолончело. Матош. Берислав гуди на чешаљ. Неим. фиг. Не значи то да пјесник мора увијек гудјети једну ноту. Марј. М. 2. а. издавати дубок глас. — Гуди прдаљка на гајдама. Лаз. Л. Глас јој ... гуди ниско и равно управљен. Кал. б. певушити. — Салко ... је гудио кроз зубе некакву пјесму. О-А. Цесарић једнако гуди пјесму о лијепој Манон. Шим. С. 3. а. тутњити, хучати, фијукати. — По цио дан гуди артиљерија на Р̑оманији. Чол. Испочетка бура гуди дуго, устрајно. Кал. б. шуморити, жуборити, брујати. — А по средини вароши вози и гуди Лашва измењена, замућена и порасла. Андр. И. Брончано звоно уморно прастару пјесму гуди. Крл. 4. фиг. а. говорити (обично што непријатно, неугодно). — Твоја дела о теби ђаволу гуде. Змај. Такву су попутницу гудјели удовцу. Божић. — Капетан вели ово ... а министар гуди ово ... Шта ћеш ти? Дом. б. смерати, циљати говором на нешто. — Ја познајем на што ви гудите. Њег.