гу̑к
гук
Лема
гук
Извор
том 1, стр. 589, редослед 5
- 1.а.
оном. гукање; један глас у гукању. —Чуј голуба гук. Шен. Још слушаш шум у грмљу зрелом шипка и гук из луга питомих грлица. Кркл.
- 1.б.
умиљат глас.
— Пратила је његов сваки покрет од првог гука детињег до поласка у школу. Петр.
- 1.в.
В. Он ... је народњачких дипала највјештији звук ... и блудне жене гук. Ков.
- 2.а.
грактање.
— О ви црни врани ... Огласите својим црним гуком ... несрећV моју.
- 2.б.
глас, тон.
— Туробни гукови валцера излазе из строја круто.
Изворни текст (OCR)
гу̑к м оном. 1. а. гукање; један глас у гукању. —Чуј голуба гук. Шен. Још слушаш шум у грмљу зрелом шипка и гук из луга питомих грлица. Кркл. б. умиљат глас. — Пратила је његов сваки покрет од првог гука детињег до поласка у школу. Петр. В. Он ... је народњачких дипала највјештији звук ... и блудне жене гук. Ков. А. 2. а. грактање. — О ви црни врани ... Огласите својим црним гуком ... несрећV моју. Коч. б. глас, тон. — Туробни гукови валцера излазе из строја круто. Кал.