Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

гу̏ка

жтом 1, стр. 589

гу̏ка

гука

Стална адреса

Лема

гука

Извор

том 1, стр. 589, редослед 6

  1. 1.

    отеклина, оток (на телу човека или животиње, дрвета).

    — Туци је зимус искочила гука на колену.
    Вучо
    Дрвеће неправилна облика ... с тешким, болним гука̑ма по тијелу.
    Десн.
  2. 2.

    грумен, груд(в)а, лопта, гужва.

    — Затим поче да трпа у торбу вруће гуке качамака.
    Пер.
    Дебелу плетеницу савила на затиљку, па у ту гуку удјенула женски чешаљ.
    Мат.
Изворни текст (OCR)
гу̏ка ж 1. отеклина, оток (на телу човека или животиње, дрвета).—Туци је зимус искочила гука на колену. Вучо. Дрвеће  неправилна облика ... с тешким, болним гука̑ма по тијелу. Десн. 2. грумен, груд(в)а, лопта, гужва. — Затим поче да трпа у торбу вруће гуке качамака. Пер. Дебелу плетеницу савила на затиљку, па у ту гуку удјенула женски чешаљ. Мат.