Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

гу́кати

несврштом 1, стр. 589

гу́кати

гукати

Лема

гукати

Извор

том 1, стр. 589, редослед 12

  1. 1.

    оном. испуштати глас »гу« (о голубу, гугутки и сл.).

    оном. — ономатопејасл. — слично
    — По соби лепршале бијеле грлице, љубећи се и гучући.
    Шен.
    Гугутке и голубови гукали су испод стрехе.
    Срем.
  2. 2.а.

    давати прве гласове (о малој деци која још нису проговорила).

    — Чим је Цвета узела Мому, одмах је престао да плаче ... Он се умири и гукаше, толико му било пријатно.
    Рист.
  3. 2.б.

    нежно говорити, умиљавати се.

    — То е истина, истинг је!
    — гукаше мило баруница Софија. Ков.
  4. 2.а.

    То ти мојим новцима гучеш, а не мени. Сим.

  5. 2.в.

    певушити.

    — Гукала би и тепала у ритму ... : »Рано моја и зенице моја!« Петр.
  6. 2.г.

    шаптати коме што на уво, говорити.

    — Такво шта може гукати у моја уха само Луцифер.
    Ков. А.
Изворни текст (OCR)
гу́кати, гу̑че̄м несврш. 1. оном. испуштати глас »гу« (о голубу, гугутки и сл.). — По соби лепршале бијеле грлице, љубећи се и гучући. Шен. Гугутке и голубови гукали су испод стрехе. Срем. 2. а. давати прве гласове (о малој деци која још нису проговорила). — Чим је Цвета узела Мому, одмах је престао да плаче ... Он се умири и гукаше, толико му било пријатно. Рист. б. нежно говорити, умиљавати се. — То е истина, истинг је! — гукаше мило баруница Софија. Ков. А. То ти мојим новцима гучеш, а не мени. Сим. в. певушити. — Гукала би и тепала у ритму ... : »Рано моја и зенице моја!« Петр. В. г. шаптати коме што на уво, говорити. — Такво шта може гукати у моја уха само Луцифер. Ков. А.