гу́лити
гулити QA: medium
Лема
гулити
Извор
том 1, стр. 589, редослед 26
- 1.а.
дерати, скидати; љуштити (кожу, кору и сл.).
— Брије сеоски шинтер моје лице ... истим рукама којима гули цркнуте краве и свиње.
Он је почео да се дере као да га жива гуле.
О ручку је сву браду умастио гулећи месо с крила и батака.
Подсјетила га да је данас гулио кромпире.
- 1.б.
комити, комишати: ~ кукуруз.
- 2.
фиг. грамжљиво узимати од другог новац, глобити.
— Тахи вас гули и дере, отимље вам благо земље.
Живи добро и с властима, а и с народом, иако њега гули власт, а он опет гули народ.
- 3.
чупати.
dialectal— Она гули траву дјетелину.
Завртио вјетру вир је, храшће гулећ из коријена.
- 4.
јести једнолику и слабу храну; пити.
— До јуче је гулио качамак ... а сад му треба и сомун, па и кава!
Народ гули проју. Р̑ао̀. Д. Шта гулиш толику водурину?
Рј. 4Изр.
Пододреднице
1. са́мо се скидати, перутати се (о кожи). 2. покр. дерати се (о детету). — Шта се гулиш? (каже мати дјетету кад много плаче). Вук Рј
Изворни текст (OCR)
гу́лити, гу̑лӣм несврш. 1. а. дерати, скидати; љуштити (кожу, кору и сл.). — Брије сеоски шинтер моје лице ... истим рукама којима гули цркнуте краве и свиње. Крл. Он је почео да се дере као да га жива гуле. Чол. О ручку је сву браду умастио гулећи месо с крила и батака. Бан. Подсјетила га да је данас гулио кромпире. Сиј. б. комити, комишати: ~ кукуруз. 2. фиг. грамжљиво узимати од другог новац, глобити.—Тахи вас гули и дере, отимље вам благо земље. Шен. Живи добро и с властима, а и с народом, иако њега гули власт, а он опет гули народ. Срем. 3. покр. чупати. — Она гули траву дјетелину. НПХ Завртио вјетру вир је, храшће гулећ из коријена. Наз. 4. јести једнолику и слабу храну; пити. — До јуче је гулио качамак ... а сад му треба и сомун, па и кава! Јакш. Ђ. Народ гули проју. Р̑ао̀. Д. Шта гулиш толику водурину? Вук Рј. 4Изр.