гу́мно
гумно
Лема
гумно
Извор
том 1, стр. 591, редослед 12
- —
(ген. мн. гу̑ма̄на̄) место на коме се врше или млати жито.
— Арсен побегао чак на гумно. Турио главу међу крстине па шмиче. Лаз. Л. Жито се млатило ... и сва сеоска гумна одзвањала од муклог набијања.
Фразе
Кумово Гу мно нар. астр. Кумова Слама. — Мјесец ... се вози Гумном КVмовијем, куд је даном прематало сунце. Март.; попино ~ бот. покр. маслачак.
Изворни текст (OCR)
гу́мно с (ген. мн. гу̑ма̄на̄) место на коме се врше или млати жито. — Арсен побегао чак на гумно. Турио главу међу крстине па шмиче. Лаз. Л. Жито се млатило ... и сва сеоска гумна одзвањала од муклог набијања. Крл.