гу̀нђатн

гунђатн

Лема

гунђатн

Извор

том 1, стр. 592, редослед 1

—
мрмљати; говорити незадовољно (обично нејасно и подаље од онога против кога се говори); негодовати.
— Имаде људи тако слабе грађе, те у сну штошта гунђају о себи.
Богд.
Прође ... још с неким поред врата, нешто полако гунђају.
Лаз. Л.
Он се љути на нас гунђа, покрећући својим безубим устима.
Чол.
Лелујао је плави дим под самоваром који је гунђао.
Петр. В.
Негдје далеко гунђа митраљез.
Хорв.

Изворни текст (OCR)

гу̀нђатн, -а̄м несврш. мрмљати; говорити незадовољно (обично нејасно и подаље од онога против кога се говори); негодовати. — Имаде људи тако слабе грађе, те у сну штошта гунђају о себи. Богд. Прође ... још с неким поред врата, нешто полако гунђају. Лаз. Л. Он се љути на нас ... гунђа, покрећући својим безубим устима. Чол. фиг. Лелујао је плави дим под самоваром који је гунђао. Петр. В. Негдје далеко гунђа митраљез. Хорв.