Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

гу̏рити

несврштом 1, стр. 594

гу̏рити

гурити

Стална адреса

Лема

гурити

Извор

том 1, стр. 594, редослед 10

  1. а.

    сагибати се, савијати се у леђима; грбити се (седећи или осећајући зиму, душевну нелагодност и сл.).

    сл. — слично
    — Одмакнут мало по страни, попут кривца ... се гурио комесар Марко.
    Ћоп.
    Није се гурио, јер је око њега била густа тама.
    Кал.
  2. б.

    фиг. изгледати као погрбљен; имати бедан изглед.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Стотине празних мостова гурили су се над белом реком.
    Дуч.
    Пред његовим очима гурило се неколико радничких станова.
    Уск.

Фразе

гурити се над чим дуго, заморно радити неки посао.
Изворни текст (OCR)
гу̏рити се, -ӣм се несврш. а. сагибати се, савијати се у леђима; грбити се (седећи или осећајући зиму, душевну нелагодност и сл.). — Одмакнут мало по страни, попут кривца ... се гурио комесар Марко. Ћоп. Није се гурио, јер је око њега била густа тама. Кал. б. фиг. изгледати као погрбљен; имати бедан изглед. — Стотине празних мостова гурили су се над белом реком. Дуч. Пред његовим очима гурило се неколико радничких станова. Уск.