гу̏ркати

гуркати

Лема

гуркати

Извор

том 1, стр. 594, редослед 13

1.а.
дем. према гурати. помало, с времена на време помицати, померати нешто, потискивати; турати, трпати, стављати у нешто.
дем. — деминутив, деминутивнос — средњи род
— Замусан домобранац ... узе је пред собом гуркати у двориште.
Коз. Ј.
Домаћин ... поче гуркати у ватру, те пламен као да се пробуди.
Ћор.
1.б.
фиг. потезати, одбацивати од себе.
фиг. — фигуративно, у преносном смислу
— Са седом косом ... поче и несрећа ... сваком беху на путу и свако их је гуркао тамо-амо.
Вес.
2.
додиривати опомињући, позивајући на пажњу, подгуркивати.
— Сви су ... гледали у старuа, и гуркали једно друго.
Петр. В.
Викну још веселије ... гуркајући кољеном Аљошу.
Л-К

Пододреднице

~ се

уз. повр. 1. (руком или ногом) додиривати се, обично ради споразумевања; подругивати се (једно другом). — Смеју се и гуркају и питају једна другу. Срем. iiесторица се почеше гуркати и засмејавати без Устручавања. Петр. В. Кад мисле да их не види нитко, гуркају се лактовима. Донч. 2. тискати се у тесном простору сметајући једно другом. — Девојке се стадоше гуркати око огледала. Уск

уз. повр. (руком или ногом) додиривати се, обично ради споразумевања; подругивати се (једно другом).тискати се у тесном простору сметајући једно другом.

Изворни текст (OCR)

гу̏ркати, -а̄м несврш. дем. према гурати. 1. а. помало, с времена на време помицати, померати нешто, потискивати; турати, трпати, стављати у нешто. — Замусан домобранац ... узе је пред собом гуркати у двориште. Коз. Ј. Домаћин ... поче гуркати у ватру, те пламен као да се пробуди. Ћор. б. фиг. потезати, одбацивати од себе. — Са седом косом ... поче и несрећа ... сваком беху на путу и свако их је гуркао тамо-амо. Вес. 2. додиривати опомињући, позивајући на пажњу, подгуркивати. — Сви су ... гледали у старuа, и гуркали једно друго. Петр. В. Викну још веселије ... гуркајући кољеном Аљошу.