гусла́рити

гусларити

гусларити

том 1, стр. 596, редослед 14

—
в. гуслати.
в.
В. пр. уз гл. им. гусларење.
в. — (после броја) векпр. — примергл. — глагол, глаголскиим. — именица

Изворни текст (OCR)

гусла́рити, гу̀сла̄рӣм несврш. в. гуслати. В. пр. уз гл. им. гусларење.