гу̏сле
гусле
Лема
гусле
Извор
том 1, стр. 596, редослед 22
- 1.
мн. народни музички гудачки инструменат с неколико коњских струна сложених као једна жица, уз који се певају јуначке народне песме.
— Стољетни плач јавора, јаук гусала ... претвара се у сијевање ханџара.
- 2.
виолина.
— З стакленим челом уморних кафана у процјепу цвиле гусле крај клавира.
Шумори цимбал, циличу гусле.
- 3.
чудо, нешто за причу.
— Кад сутрадан, мој брате, да видиш гусала!
Сад ћеш чути твојих гусала по селу! И.
Фразе
то су старе ~ то су старе, познате ствари; ударити у друге ~ поћи другим правцем, путем.
Изворни текст (OCR)
гу̏сле, гу̏са̄ла̄ ж мн. 1. народни музички гудачки инструменат с неколико коњских струна сложених као једна жица, уз који се певају јуначке народне песме. — Стољетни плач јавора, јаук гусала ... претвара се у сијевање ханџара. Матош. 2. виолина. — З стакленим челом уморних кафана у процјепу цвиле гусле крај клавира. Полић. Шумори цимбал, циличу гусле. Гал. 3. чудо, нешто за причу. — Кад сутрадан, мој брате, да видиш гусала! Вес. Сад ћеш чути твојих гусала по селу! И.