Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

гу̀снат

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 596

гу̀снат

гуснат

Стална адреса

Лема

гуснат

Извор

том 1, стр. 596, редослед 27

  1. —

    густ, згуснут.

    dialectal
    покр. — покрајински
    — Под њиховим церовим гуснатим гранама сеђаху старци и жене. Шапч. гу̏снути (се), -не̄м (се) несврш. а. постајати густ, згушњавати се.
    — Облаци са сјевера гуснули су се.
    Лал.
    Те су ријечи звучиле ... испрекидано падале ... једна за другом у мрак, што се све већма гуснуо.
    Цар Е.
    б. прел. чинити густим, згушњавати.
    — Језа гусне крв. Ћос. Д. гу̏со (обично поновљено) оном. узвик којим се вабе гуске.
Изворни текст (OCR)
гу̀снат, -а, -о покр. густ, згуснут. — Под њиховим церовим гуснатим гранама сеђаху старци и жене. Шапч. гу̏снути (се), -не̄м (се) несврш. а. постајати густ, згушњавати се. — Облаци са сјевера гуснули су се. Лал. Те су ријечи звучиле ... испрекидано падале ... једна за другом у мрак, што се све већма гуснуо. Цар Е. б. прел. чинити густим, згушњавати. — фиг. Језа гусне крв. Ћос. Д. гу̏со (обично поновљено) оном. узвик којим се вабе гуске.