густи́рати

густирати

Лема

густирати

Етимологија

Latin

Извор

том 1, стр. 597, редослед 14

1.
фам отварати вољу, чинити да (нешто) постане омиљено.
— Поп Ћира поп Спири густира ствари у болти.
Срем.
Када нам је предавао о...стрпељивости магарца, он је све то са таквим одушевљењем говорио, толико нам је густирао, да човек чисто добије вољу да постане животиња.
Нуш.
2.
уживати посматрајући или пробајући, кушајући (нешто).
— Имао је обичај да сједа за ручак с комадом сланине. Али он то не једе, већ само густира.
Чол.
Прво би се прекрстио и промрмљао некакве ријечи, па би онда почео полако да једе, густирајући.
Ђон.
Онда је дигао оне двије карте], што је себи дао, и полако спуштао доњу, густирајући у откривању горње.
Бег.

Изворни текст (OCR)

густи́рати, гу̀стӣра̄м несврш. лат. фам. 1. отварати вољу, чинити да (нешто) постане омиљено. — Поп Ћира поп Спири  густира ствари у болти. Срем. Када нам је предавао о...стрпељивости магарца, он је све то са таквим одушевљењем говорио, толико нам је густирао, да човек чисто добије вољу да постане животиња. Нуш. 2. уживати посматрајући или пробајући, кушајући (нешто). — Имао је обичај да сједа за ручак с комадом сланине. Али он то не једе, већ само густира. Чол. Прво би се прекрстио и промрмљао некакве ријечи, па би онда почео полако да једе, густирајући. Ђон. Онда је дигао оне двије карте], што је себи дао, и полако спуштао доњу, густирајући у откривању горње. Бег.