гу̀стӣш
густиш
Лема
густиш
Извор
том 1, стр. 597, редослед 18
- 1.а.
густа шума, честар; густ шибљак; густина.
— Текла је жута, мутна Сава са зеленим, бујним густишем врбака уз обале.
Осмех шмугну у густиш браде и бркова. Ћос.
- 1.б.
велики број густо збијених предмета или бића.
— Кроз тај густиш бајонета, људи и возила могла би се пробити само игла.
- 2.
густо јело, густ талог; густа течност, текућина.
— Износе ти некакву цикорију и густиш.
Пробушише нам казан. Срећом бејаше купус. Истече чорба, али остаде густиш. Јак. гу́стјети (се), -тӣм (се), ек. гу́стети (се).
Изворни текст (OCR)
гу̀стӣш, -и́ша м 1. а. густа шума, честар; густ шибљак; густина. — Текла је жута, мутна Сава са зеленим, бујним густишем врбака уз обале. Козарч. фиг. Осмех шмугну у густиш браде и бркова. Ћос. Д. б. велики број густо збијених предмета или бића. — Кроз тај густиш бајонета, људи и возила могла би се пробити само игла. Лал. 2. густо јело, густ талог; густа течност, текућина. — Износе ти некакву цикорију и густиш. Сим. Пробушише нам казан. Срећом бејаше купус. Истече чорба, али остаде густиш. Јак. гу́стјети (се), -тӣм (се), ек. гу́стети (се).