Одредница

гу̑ст

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 597

гу̑ст

густ

Лема

густ

Извор

том 1, стр. 597, редослед 2

  1. 1.

    (комп. гу̏шћӣ) 1 који је од твари, материје чије су честице чврсто сабијене (о течности, текућини, ваздуху, зраку и гасу, плину).

    комп. — компаратив
    — Ту је вода ... јгуста од соли.
    Нен. Љ.
    И густу крв избацује.
    М-И
    Пили су златну густу манастирску шљивовицу
    Чипл.
  2. 2.

    који је близу један до другог поређан, збијен.

    — Партизани се у густој колони ... упутише ка Морави.
    Ћос. Д.
    Насељеност је била довољно густа.
    Жуј.
    Овдје гдје густо окресују ратари грање.
    Марет.
  3. 3.а.

    фиг. тежак, опојан, концентрисан (о мирису); кондензован.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — На душу ми се слегла густа омама.
    Ђал.
    Његош ... Кочић, то је језик простог народа ... компликован и густ од прецизних назива и ретких фигура.
    Сек.
  4. 3.б.

    непрозиран.

    — Сунце ... зађе за црн, густ облак.
    Јак.
    Пењу се колути густог дима.
    Франг.
    Сумрак је у соби био већ прилично густ. Шег. Све потону у густо црнило ноћи.
    Ћос. Б.
  5. 4.

    фиг. чест, брз, учестан.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Iаљба већ густа као киша и читави млазеви танади засипају батерију.
    Нуш.
    Над овим срећним кровом и нашим главама помамно гуде густи громови.
    Матош

Фразе

дошло је до густа (густог) настала је озбиљна, тешка ситуација; помрчина (магла) ~ као тесто потпун мрак (тако да се ништа не види).
Изворни текст (OCR)
гу̑ст, гу́ста, гу́сто (комп. гу̏шћӣ) 1. који је од твари, материје чије су честице чврсто сабијене (о течности, текућини, ваздуху, зраку и гасу, плину). — Ту је вода ... јгуста од соли. Нен. Љ. И густу крв избацује. М-И. Пили су златну густу манастирску шљивовицу Чипл. 2. који је близу један до другог поређан, збијен. — Партизани се у густој колони ... упутише ка Морави. Ћос. Д. Насељеност је била довољно густа. Жуј. Овдје гдје густо окресују ратари грање. Марет. 3. фиг. а. тежак, опојан, концентрисан (о мирису); кондензован. — На душу ми се слегла густа омама. Ђал. Његош ... Кочић, то је језик простог народа ... компликован и густ од прецизних назива и ретких фигура. Сек. б. непрозиран. — Сунце ... зађе за црн, густ облак. Јак. Пењу се колути густог дима. Франг. Сумрак је у соби био већ прилично густ. Шег. Све потону у густо црнило ноћи. Ћос. Б. 4. фиг. чест, брз, учестан. — Iаљба већ густа као киша и читави млазеви танади засипају батерију. Нуш. Над овим срећним кровом и нашим главама помамно гуде густи громови. Матош.