Одредница

гу̀тати

несврштом 1, стр. 598

гу̀тати

гутати

Стална адреса

Лема

гутати

Извор

том 1, стр. 598, редослед 17

  1. 1.а.

    напрезањем грлених мишића потискивати залогаје и гутљаје у једњак и желудац.

    — Никад није видела да се могу гутати тако велики залогаји.
    Макс.
  2. 1.б.

    јести или пити.

    — Халапљиво гута, управо ждере.
    Матош
    Гутао је чашу за чашом.
    Цар Е.
  3. 2.

    дишући увлачити у плућа ваздух, зрак ; увлачити дувански дим.

    — Гутао је пуним плућима хладан ноћни зрак.
    Десн.
    Рујна усна жене гута ваздух сласти.
    Уј.
    Гутајући прве димове ... окрену се Јову.
    Вуј.
  4. 3.а.

    фиг. прождирати, уништавати; сатирати, трошити. —Трговачки апарат, државни и синдикални апарат, гутају дивовске своте. Крл. Ратишта по Галицији и Украјини гутала су босанске пукове. Андр. И.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислуИ. — Исти
  5. 3.б.

    претварати у прах и пепео, сагоревати.

    — Жара је] ... гутала сухо пруће.
    Кос.
    Ватра] ... је бугињала увис гутајући суву грабовину.
    Ћоп.
    Срце му гута пламен љубави.
    Том.
  6. 4.

    фиг. прескакати, испуштати речи и гласове (у говору, у читању или слова у писању).

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Ломио је језик ... гутајући слова.
    Козарч.
  7. 5.

    фиг. са жудњом гледати или читати, нетремице слушати.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Гуташе је погледом робијаша који не виђе бог зна откада женског лица.
    Матош
    Слушају га глумца са отвореним устима ... и гутају сваку његову реч.
    Дом.
    Злопатнички гутам знања узалудна.
    Уј.
  8. 6.

    фиг. трпети, патити; подносити не реагујући.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — И мораш да гуташ, да душиш у себи.
    Цар Е.
    Свет се склања ... гута гњев и трпи штету.
    Андр. И.

Фразе

~ жабу вул. радити нешто преко воље, е великим самосавлађивањем ~ б04ГУТАI — кнедле, (горке) пилуле трпети; ~ пљувачку савлађивати се и ћутати, шу̀тети; ~ сузе савлађивати бол.

Пододреднице

~ се

1. уз. повр. само у изразу ~ очима гледати једно друго с пажњом, с великом симпатијом, са чежњом. — Стајале су сада мирно, само су се гутале очима. Бен. 2 жо̏ерати се, секирати се (због нечега)

уз. повр. само у изразу ~ очима гледати једно друго с пажњом, с великом симпатијом, са чежњом.жо̏ерати се, секирати се (због нечега)
Изворни текст (OCR)
гу̀тати, -а̄м несврш. 1. а. напрезањем грлених мишића потискивати залогаје и гутљаје у једњак и желудац. — Никад није видела да се могу гутати тако велики залогаји. Макс. б. јести или пити. — Халапљиво гута, управо ждере. Матош. Гутао је чашу за чашом. Цар Е. 2. дишући увлачити у плућа ваздух, зрак ; увлачити дувански дим. — Гутао је пуним плућима хладан ноћни зрак. Десн. Рујна усна жене гута ваздух сласти. Уј. Гутајући прве димове ... окрену се Јову. Вуј. 3. фиг. а. прождирати, уништавати; сатирати, трошити. —Трговачки апарат, државни и синдикални апарат, гутају дивовске своте. Крл. Ратишта по Галицији и Украјини гутала су босанске пукове. Андр. И. б. претварати у прах и пепео, сагоревати. — Жара је] ... гутала сухо пруће. Кос. Ватра] ... је бугињала увис гутајући суву грабовину. Ћоп. фиг. Срце му  гута пламен љубави. Том. 4. фиг. прескакати, испуштати речи и гласове (у говору, у читању или слова у писању). — Ломио је језик ... гутајући слова. Козарч. 5. фиг. са жудњом гледати или читати, нетремице слушати. — Гуташе је погледом робијаша који не виђе бог зна откада женског лица. Матош. Слушају га глумца са отвореним устима ... и гутају сваку његову реч. Дом. Злопатнички гутам знања узалудна. Уј. 6. фиг. трпети, патити; подносити не реагујући. — И мораш да гуташ, да душиш у себи. Цар Е. Свет се склања ... гута гњев и трпи штету. Андр. И.