гу̀та̄ч
гутач
Лема
гутач
Извор
том 1, стр. 599, редослед 2
- —
онај који што гута: ~ пламена (у циркусу).
— Хоће ли бити пургерски себичан разбарушенко? Читач песама? Гутач романа?
Изворни текст (OCR)
гу̀та̄ч, -а́ча м онај који што гута: ~ пламена (у циркусу). — фиг. Хоће ли бити пургерски себичан разбарушенко? Читач песама? Гутач романа? Дав.