гу̀шати

гушати

Лема

гушати

Извор

том 1, стр. 600, редослед 11

1.
добијати гушу (болест).
dialectal
покр. — покрајински
— Нек пије свијет добру воду јер има их од којих се гуша.
Сиј.
2.
хватати за гушу.
— Светитељ Ђорђе на белом ждралУ ... све жешћим гњевом аждају гуша.
Кост. Л.

Пододреднице

~ се

уз. повр. хватати се, грабити се за гуше, тући се. — Закрвављених очију, раздрљених груди ... он се гушао са Бошком портиром. Маш. фиг. Гушају се гнев и мрак по тлу. Мас

уз. повр. хватати се, грабити се за гуше, тући се.

Изворни текст (OCR)

гу̀шати, -а̄м несврш. 1. покр. добијати гушу (болест). — Нек пије свијет добру воду јер има их од којих се гуша. Сиј. 2. хватати за гушу. — Светитељ Ђорђе на белом ждралУ ... све жешћим гњевом аждају гуша. Кост. Л.