гу́шити

гушити QA: medium

Лема

гушити

Извор

том 1, стр. 600, редослед 14

1.а.
силом (некоме) спречавати дисање хватајући га за грло или притискујући му груди; давити.
— Запрепастих се: лешеви се мичу, клижу нада ме ... пружају руке и бијесно ме гуше.
Гор.
подр. Почне жарким цјеловима гушити фрајлу Каролину. Ков.
1.б.
ометати, прекидати (коме) дисање, отежавати дисање.
— С, како те жалим?
— гле сузе ме гуше.
Рак.
Дим запаљена села гуши је у врату, гризе за очи.
Донч.
2.а.
фиг. онемогућавати, сузбијати; савлађивати.
фиг. — фигуративно, у преносном смислу
— Сваки покушај па и сама реч против власти казнила се и гушила државном силом.
Марк. Св.
Помагала је окупатора да уништава нашу борбу, да гуши наш устанак. Дед.
2.в.
Говори афектирано гушећи љутњу. Наз.
2.б.
не давати нечему да се развија, ометати развитак, пригушивати.
— Треба ли оставити ... да коров гуши жито?
Марј. М.
Шума је дивљала, сама себе гушила.
Сек.
Већ га гроб спржени копривЊак отимаше чистиНи И ГџШаЏ1е њеГов дрвени натрули криж.
Божић
2.в.
мучити, јако сметати (коме).
— Њега гуши наш запарложени, кукавни живот.
Матош
у сузама (плачу) јако, много плакати; у хропцу умирати.

Фразе

~ у ду говима бити презадужен;

Пододреднице

~ се

1. а. немати ваздуха, зрака, не моћи дисати. — Не само што сам се гушио без ваздуха, гушио сам се од стида што чучим под земљом док фашисти горе nретурају. Поп. Ј. фиг. Осећао је колико има претераности у похвалама ... он се под тим цвећем ... гушио. Скерл. б. не моћи горети, гасити се. — На ниском огњишту гушила се у диму ватра. Новак. в. тешко говорити (у узбуђењу). — Јест, идем ... Они су у мојој партији, обојица, — гуши се Гајић од наврелих речи и страхота. Каш. 2. имати тежак живот. — Зар не живимо горе у овој чами гдје се гушим. Новак. Тјерало га је нешто] ... из тога бљутавог живота у коме се гушио више од осам година. Мил. В. 3. брзо, похлепно, халапљиво јести. — Кад добију бундеву], а они се гуше као да никада дотле нису такве сласти окVсили. Срем. Оне се ... гушиле слатком пандишпањом и свјежим пићем. Бег. 4. гурати се, тискати се у гужви. — Из свих крајева Београда јурио је народ у оне тесне улице и гушио се. Уск. 5. налазити се у изобиљу, обиловати (у чему). — Противно је закону природе ... да се шака људи гуши У изобиљу. Ант. 1

немати ваздуха, зрака, не моћи дисати.не моћи горети, гасити се.тешко говорити (у узбуђењу).имати тежак живот.брзо, похлепно, халапљиво јести.гурати се, тискати се у гужви.налазити се у изобиљу, обиловати (у чему).

Изворни текст (OCR)

гу́шити, гу̑шӣм несврш. 1. а. силом (некоме) спречавати дисање хватајући га за грло или притискујући му груди; давити. — Запрепастих се: лешеви се мичу, клижу нада ме ... пружају руке и бијесно ме гуше. Гор. фиг. подр. Почне жарким цјеловима гушити фрајлу Каролину. Ков. А. б. ометати, прекидати (коме) дисање, отежавати дисање. — С, како те жалим? — гле сузе ме гуше. Рак. Дим запаљена села гуши је у врату, гризе за очи. Донч. 2. фиг. а. онемогућавати, сузбијати; савлађивати. — Сваки покушај па и сама реч против власти казнила се и гушила државном силом. Марк. Св. Помагала је окупатора да уништава нашу борбу, да гуши наш устанак. Дед. В. Говори афектирано гушећи љутњу. Наз. б. не давати нечему да се развија, ометати развитак, пригушивати. — Треба ли оставити ... да коров гуши жито? Марј. М. Шума је дивљала, сама себе гушила. Сек. фиг. Већ га гроб спржени копривЊак отимаше чистиНи И ГџШаЏ1е њеГов дрвени натрули криж. Божић. в. мучити, јако сметати (коме). — Њега гуши наш запарложени, кукавни живот. Матош.