гу́ја

— Као гуја с подигнутом главом отплива низ воду

Прва топла сунчана зрака пробуђује у живот ... зарад љутице гује.

— Госа ми је гуја.

Ао, Сремче, гујо љута, сваки јунак по сто пута!

И лично и политички, ви сте за мене неукротива и неиспоредива гуја љУтица.

— Машићемо се љутих гуја иза паса, јурнути у Турке.

— Ту сам осјетио двије мекане 3s Речник српскохрватскога књижевног језика,

гују једе два зла се сукобила; ~ присојкиња (отровница, љутица, љута) 1) отровна змија̑; 2) опак, подмукао и опасан човек; гују за реп не би извукао из њега јако, веома је густ (о честару); као да га гује пију ослабио је, лоше изгледа; као да га је ~ ујела говори се кад св неко тргне, учини нагао покрет као од убода, ватре или од непријатног, неугодног осећања; крије као ~ ноге крије нешто колико највише може; немој да те ~ уједе (пецне), да те ~ не уједе, да те ~ није ујела чувај се добро, пази добро да се не превариш; пишти (вришти) као (у процепу) речима изражава велику жалост; жали се на претерано тежак положај; превари се, уједе га ~ нар. песн. преварио се, учинио је тешку погрешку, промашај; сикће (цичи, вришти) као ~ цичи у великој љутини, бесу; уједе ме ~ учинио сам тежак преступ, велику погрешку; хранити гују на срцу (на прс има, у недрима) неговати незахвалника, који добро злим враћа; шарена ~ у исти мах и добар и зао, скривено, притајено зло; шину ла је ~ говори се о лепој жени.