Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

гу̑њ

мтом 1, стр. 592

гу̑њ

гуњ

Стална адреса

Лема

гуњ

Извор

том 1, стр. 592, редослед 7

  1. 1.

    сеоска мушка горња хаљина од сукна, обично с рукавима, дугачка до колена или нешто краћа.

    с — средњи род
    — Са рамена висио им сур гуњ.
    Шен.
    Момци шију гуњеве у својој одаји.
    Лаз. Л.
  2. 2.

    фиг. сељак, сељаци.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Нећемо више господе за вратом, сад суди гуњ и кожух. Капут се више не пита.
    Ћоп.
    Проповеда на зборовима ...:
    — Доле капут, живео гуњ!
    Рад. Д.
  3. 3.

    губер, покривач.

    — Тамо је имао једну тврду сламарицу, подеран гуњ.
    Брл.
    Треба се пружити према гуњу, драги мој!
    Франг.

Фразе

~ и опанак, ~ и кожух сељаци.
Изворни текст (OCR)
гу̑њ, гу́ња м 1. сеоска мушка горња хаљина од сукна, обично с рукавима, дугачка до колена или нешто краћа. — Са рамена висио им сур гуњ. Шен. Момци шију гуњеве у својој одаји. Лаз. Л. 2. фиг. сељак, сељаци. — Нећемо више господе за вратом, сад суди гуњ и кожух. Капут се више не пита. Ћоп. Проповеда на зборовима ...: — Доле капут, живео гуњ! Рад. Д. 3. губер, покривач. — Тамо је имао једну тврду сламарицу, подеран гуњ. Брл. Треба се пружити према гуњу, драги мој! Франг.