гња́вити
гњавити
Лема
гњавити
Извор
том 1, стр. 506, редослед 7
- 1.
гњечити, месити, гужвати.
— Мићо узео све троје пода се,па гњави каомешаја погачу.Ранк.Гњави капу у рукама и гледа преда се.
- 2.
давити, задављивати.
— За Херакла се прича ѐ да је у колијевци гњавио змӣје.
- 3.а.
фиг. мучити, кињити, тлачити.
— А сад, сад је сваки јачи и безобразнији присвојио право гњавити слабијеrа.
То је непријатељство расло и капетан је rњавио Зитка гдје год је могао.
- 3.б.
досађивати (дугим причама, спорим радом и сл.).
— Баба Христина ... их гњави причајући им надугачко и нашироко о својој парници.
Гњавите свијет тим депласираним прежваканим појмовима.
Фразе
~ мачиће вулг. рђаво свирати.
Пододреднице
1. уз. повр. према гњавити (1). — Тако су се... ваљали, гњавили, гушили. Бен. 2. фиг. мучити се, имати непријатности, неугодностши, досађивати се. — Дуго се гњавим, болесно куњам читаве ноћи, а никог немам на помоћи. Ћоп. Слушај, брацо, пустите ви мене да се не гњавимо по срезу. Ћос. Д
Изворни текст (OCR)
гња́вити, гња̑вӣм несврш. 1. гњечити, месити, гужвати. — Мићо узео све троје пода се,па гњави каомешаја погачу.Ранк.Гњави капу у рукама и гледа преда се. Ћор. 2. давити, задављивати. — За Херакла се прича ѐ да је у колијевци гњавио змӣје. Маж. Ф 3. фиг. а. мучити, кињити, тлачити. — А сад, сад је сваки јачи и безобразнији присвојио право гњавити слабијеrа. Мишк. То је непријатељство расло и капетан је rњавио Зитка гдје год је могао. Јонке. б. досађивати (дугим причама, спорим радом и сл.). — Баба Христина ... их гњави причајући им надугачко и нашироко о својој парници. Срем. Гњавите свијет тим депласираним прежваканим појмовима. Крл.