Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

гњѐсти

несврштом 1, стр. 506

гњѐсти

гњести

Лема

гњести

Извор

том 1, стр. 506, редослед 19

  1. —

    (р. прид. гње̏о, гњѐла, гњѐло; трп. прид. гњѐтен, гњетѐна, гњетѐно) гњечити.

    р. прид. — радни глаголски придевприд. — придевтрп. прид. — трпни придев
    — Он коси и носи, а ја у колима гњетем.
    Тад.
    Нечастиви Турци, настави Шиме, гњету кршћански пук да је богу плакати.
    Шен.
    Нек се гневом трује крв, дух нека се тиранијом гњете.
    Јакш. Ђ.

Пододреднице

~ се

тискати се, гурати се. — Непрестано су придолазили нови, гњели се, чак и препирали. Бен

тискати се, гурати се.
Изворни текст (OCR)
гњѐсти, гњѐте̄м, несврш. (р. прид. гње̏о, гњѐла, гњѐло; трп. прид. гњѐтен, гњетѐна, гњетѐно) гњечити. — Он коси и носи, а ја у колима гњетем. Тад. Нечастиви Турци, настави Шиме, гњету кршћански пук да је богу плакати. Шен. Нек се гневом трује крв, дух нека се тиранијом гњете. Јакш. Ђ.