Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

гње́чити

несврштом 1, стр. 507

гње́чити

гњечити

Лема

гњечити

Извор

том 1, стр. 507, редослед 13

  1. 1.

    притискати нешто (да буде мекше или да пусти сок), газити, муљати.

    — Гњече маслинке и цеде зејтин.
    Нен. Љ.
    Као да га је тко шаком гњечио.
    Шен.
    Планина ће пасти што нам груди гњечи.
    Уј.
  2. 2.

    фиг. кињити, тлачити, мучити.

    фиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Турци су гњечили народ, робили села.
    Јакш. Ђ.
    И кад се ухљебио, не види никога, пљунуо на све и гњечи.
    Сим.
    Некакав осјећај гњечио му је душу.
    Л-К

Пододреднице

~ се

уз. повр. према гњечити (1). — Скочи ти Душко, зграби га за рамена, па се почели ваљати, па гњечити, па гристи. Поп. Ј

уз. повр. према гњечити (1).
Изворни текст (OCR)
гње́чити, гње̑чӣм несврш. 1. притискати нешто (да буде мекше или да пусти сок), газити, муљати. — Гњече маслинке и цеде зејтин. Нен. Љ. Као да га је тко шаком гњечио. Шен. фиг. Планина ће пасти што нам груди гњечи. Уј. 2. фиг. кињити, тлачити, мучити. — Турци су гњечили народ, робили села. Јакш. Ђ. И кад се ухљебио, не види никога, пљунуо на све и гњечи. Сим. Некакав осјећај гњечио му је душу. Л-К.