Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

гњи́лети

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 507

гњи́лети

гњилети

Лема

гњилети

Извор

том 1, стр. 507, редослед 32

  1. 1.

    ијек. гњи́љети, несврш = гњити 1. постајати гњио, трулети, кварити се.

    ијек. — ијекавски
    — Хват дрва је гњилио у једном куту.
    Франг.
    Ој, народи, који гњилите у миру, имајућ »Јединство«
    — само на папиру.
    Змај
    У ниским угловима ... гњилио је ... вечити полумрак.
    Дав.
  2. 2.

    постајати мек, мекшати (о воћу). Р-К Реч.

  3. 3.

    чамити, пропадати.

    — Иживљено племство] ... гњили и трује живот. Глиг.
  4. 4.

    прел. чинити гњилим; фиг. упропашћивати.

    прел. — прелазни глаголфиг. — фигуративно, у преносном смислу
    — Кад јунаке видим старе где их скотска неслад гњили...
    Кост. Л.
Изворни текст (OCR)
гњи́лети, -лӣм, ијек. гњи́љети, несврш. = гњити 1. постајати гњио, трулети, кварити се. — Хват дрва је гњилио у једном куту. Франг. фиг. Ој, народи, који гњилите у миру, имајућ »Јединство« — само на папиру. Змај. У ниским угловима ... гњилио је ... вечити полумрак. Дав. 2. постајати мек, мекшати (о воћу). Р-К Реч. 3. чамити, пропадати. — Иживљено племство] ... гњили и трује живот. Глиг. 4. прел. чинити гњилим; фиг. упропашћивати. — Кад јунаке видим старе где их скотска неслад гњили... Кост. Л.