Одредница

гњи̏о

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 508

гњи̏о

гњио

Лема

гњио

Извор

том 1, стр. 508, редослед 8

  1. 1.а.

    који се квари, распада, труо; у коме има много трулежи

    — Силно осећа како мочар и трулеж гмазди из оне гњиле земље.
    Вукић.
    Види га један црв из другога гњилога дрвета. Рј.
  2. 1.б.

    сасвим зрео и мек (о воћу).

    — Бира као међед гњиле крушке. Н. посл.
    Вук
  3. 2.

    гнојан.

    — Онда се може излећи тзв. гњила или гнојна грозница
    — тешка болест целоrа тел.
    Бат.
  4. 3.а.

    фиr. лењ, тром, млитав, учмао.

    — То је од нас учинило гњиле трутине.
    О-А
    И овај живот у миру гњио је некако и љигав.
    Вас.
    Вукао се ... улицом и осећао се гњио, пун самоће.
    Дав.
  5. 3.б.

    слаб, трошан, немоћан, безвредан.

    — И рече Алах силни да падне царство гњило.
    Митр.
  6. 3.в.

    покварен, низак.

    — О гњили свете, трулежи срамна!
    Јакш. Ђ.
    Све што се до сада збивало, укаже ми се као болесна, гњила лаж. Шег.
  7. 4.

    у коме се осећа гњилост; суморан.

    — Гњила влажна магла завила у свој суморни плашт цео град.
    Ранк.
    Туробна гњила свјетлост гаснула је.
    Крл.

Фразе

као гњиле крушке (падати) брзо, лако (падати); као гњилих крушаКа врло много.
Изворни текст (OCR)
гњи̏о, гњи́ла, гњи́ло 1. а. који се квари, распада, труо; у коме има много трулежи. — Силно осећа како мочар и трулеж гмазди из оне гњиле земље. Вукић. Види га један црв из другога гњилога дрвета. Рј. А. б. сасвим зрео и мек (о воћу). — Бира као међед гњиле крушке. Н. посл. Вук. 2. гнојан. — Онда се може излећи тзв. гњила или гнојна грозница — тешка болест целоrа тел. Бат. 3. фиr. а. лењ, тром, млитав, учмао. — То је од нас учинило гњиле трутине. О-А. И овај живот у миру гњио је некако и љигав. Вас. Вукао се ... улицом и осећао се гњио, пун самоће. Дав. б. слаб, трошан, немоћан, безвредан. — И рече Алах силни да падне царство гњило. Митр. в. покварен, низак. — О гњили свете, трулежи срамна! Јакш. Ђ. Све што се до сада збивало, укаже ми се као болесна, гњила лаж. Шег. 4. у коме се осећа гњилост; суморан. — Гњила влажна магла завила у свој суморни плашт цео град. Ранк. Туробна гњила свјетлост гаснула је. Крл.