да̀вљив
дављив
Лема
дављив
Извор
том 1, стр. 604, редослед 28
- —
који дави, гуши.
— Тада јој је он шаптао ... а она је ценула од дављивог смијеха.
Изворни текст (OCR)
да̀вљив, -а, -о који дави, гуши. — Тада јој је он шаптао ... а она је ценула од дављивог смијеха. Божић.