Одредница

далѐко

прилтом 1, стр. 607

далѐко

далеко

Стална адреса

Лема

далеко

Извор

том 1, стр. 607, редослед 11

  1. 1.а.

    (комп. да̏ље̄ и да̏ље) 1 о хоризонталној удаљености: на великој удаљености, на великом одстојању.

    комп. — компаратив
    — Негде далеко ... упознао се био Јова са једном радницом.
    Сек.
    Далеко одавде у једној узаној уличици има сиротињска потлеушица.
    Креш.
  2. 1.б.

    о вертикалној удаљености: високо, ниско.

    — Кад се пробудих, сунце беше далеко одскочило.
    Лаз. Л.
    Сеже му кошуља далеко испод кољена.
    Леск. Ј.
  3. 2.

    на великом временском размаку, одстојању.

    — Није далеко час када ће она Интернационала ступити у одсудан бој с капиталом.
    Марк. Св.
    Опомињао се дјетињарија од којих је сад био неизмјерно далеко.
    Крањч. Стј
  4. 3.а.

    ни издалека, ни приближно.

    — Много је урађено, али далеко не онолико колико је потребно.
    Бел.
  5. 3.б.

    много, кудикамо.

    — Пребаци велики терет, далеко изнад снаге једног човека.
    Андр. И.
    Било би му далеко милије да је он сам могао коме да узајми новаца].
    Кол.
  6. 4.

    кад се истиче велика разлика, одсуство везе између чега.

    — Ми смо далеко од оних патриотских фантазија о ... обнови Душанова царства.
    Скерл.
  7. 5.

    (у именичкој служби) даљина, удаљеност.

    — Исакович вечито гледа у то лебдеће далеко, које му рађа стални немир у нагонима.
    Богдан.
    за собом оставити постићи велику предност; држати се ~ од чега не мешати се у нешто; ићи ~ (У чему) претеривати; није ~ време, час биће ускоро; то је ~ од истине то је лаж.

Фразе

бити ~ од чега и не помишљати на нешто. — Ја сам далеко од тога да ту критику потцењујем. Поп. П.; ~ било нар. не дај боже, сачувај ме боже; ~ би нас одвело (обично у писању) то би нам одузело много времена, простора; ~ дотерати а) много постићи, високо се попети; б) ир. дубоко пасти; ~ је од мене помисао ни на памет ми не пада, и не сањам; ~ му (лепа) кућа нека је што даље (од мене, од нас). — Ко никада није пријатеља имо̑, далеко му лепа кућа! Од тог да бежимо!
Змај
Изворни текст (OCR)
далѐко прил. (комп. да̏ље̄ и да̏ље) 1. а. о хоризонталној удаљености: на великој удаљености, на великом одстојању. — Негде далеко ... упознао се био Јова са једном радницом. Сек. Далеко одавде у једној узаној уличици има сиротињска потлеушица. Креш. б. о вертикалној удаљености: високо, ниско. — Кад се пробудих, сунце беше далеко одскочило. Лаз. Л. Сеже му кошуља  далеко испод кољена. Леск. Ј. 2. на великом временском размаку, одстојању. — Није далеко час када ће она Интернационала ступити у одсудан бој с капиталом. Марк. Св. Опомињао се дјетињарија од којих је сад био неизмјерно далеко. Крањч. Стј. 3. а. ни издалека, ни приближно. — Много је урађено, али далеко не онолико колико је потребно. Бел. б. много, кудикамо. — Пребаци велики терет, далеко изнад снаге једног човека. Андр. И. Било би му далеко милије да је он сам могао коме да узајми новаца]. Кол. 4. кад се истиче велика разлика, одсуство везе између чега. — Ми смо далеко од оних патриотских фантазија о ... обнови Душанова царства. Скерл. 5. (у именичкој служби) даљина, удаљеност. — Исакович вечито гледа у то лебдеће далеко, које му рађа стални немир у нагонима. Богдан.