да̑н

бео (бели) ~ нар. песн. дан опћенито, уопште. — Пише вино три бијела дана. НП Вук; биће (има) дана за мегдана биће времена, прилике; црни ~ несрећа.— Неће лих црни дан јошприје свадбе задесити. М-И; чувати беле паре за црне дане бити штедљив; д а леки дани прошлост. — Јелену је то миловање враћало у далеке дане. НК 194б; ~ до дана, ~ и комад од данас до сутра, без бриге за даљу будућност; ~ и ноћ, ~ на дан, ~ за даном , из дана у ~, о д дана до дана непрекидно, непрестано; данима (и данима) много дана, врло дуго; ~ ти твој! као блага псовка. — Ала си ме натоварила, дан ти твој! Рад. Д.; добар дан! поздрав у току дана; добар као добар ~ врло добар; до судњега дана до смрти; губити дане губити време; и мој ~ је свануо и на мене је дошао ред, и мени је сунце синуло; из дана у ~ непрекидно; јасно као ~ посве јасно; једнога (лепог) дана једном згодом, једанпут; јунак дана онај о коме се много говори и пише; красти богу дане не бавити се никаквим послом, ленчарити; мени су (моји су) дани избројани смрт ми је близу, ја сам на рубу гроба; млади дани младост; на бео дан (Изнети) обелоданити; не прође ~ а да ... сваки дан; не зна се шта носи ~, ш1та ноћ неизвесно је што ће бити, што ће се догодити; нови дани садашње доба. — Очима живих гледам нове дане. Кашт.; од КулИлина бана и добријех дана из старог доброг времена; пасји дани велика врућина; по белом дану дању; по јутру се ~ познаје од почетка се види какав је ко и какво је што; последњи ~ крај живота, смрт; пре(д) неки ~ пре неколико дана, пре кратког времена; радни ~ радни период у току једног дана: осмосатни, осмочасовни радни дан; под старе дане у старости; судњи ~ а) пропаст, смак света; б) покр. обљетница, годишњица смрти. — Сутра ми је оцу судњи дан. Љуб.; свако чудо за три дана на сваку се новост човек брзо навикне; трајати дане тешко живети, животарити; у дугу дану по цео дан; за који ~ ускоро.