Одредница

да̑р

мтом 1, стр. 612

да̑р

дар QA: medium

Стална адреса

Лема

дар

Извор

том 1, стр. 612, редослед 9

  1. 1.

    (лок. да́ру; ном. мн. да̑ри и да̏рови) оно што ко коме да̑, дарује, поклон.

    лок. — локативном. — номинативмн. — множина
    — Поп
    је примао од хајдука боrате дарове. Тур. фиг. Стигне јесен ... а дарима својим. Срем.
    Баб.
  2. 2.

    (често мн.) свадбени поклони; оно што девојка понесе са собом, спрема.

    Кад се девојка удаје из куће, доби̏ја само »дарове« из покретних ствари. Марк. Св. И сада настадеживоспремање опремеи дарова девојачких. Срем.
  3. 3.

    природна способност, таленат.

    Под даром или талентом подразумева се ... специјална способност за неку врсту продукстивног рада. Пед. Његови латински зепиграми показују не само ... пјеснички дар него и оштар дар запажања.

Фразе

~ говора а) способност говора. — Тако се преплашио да је ... изгубио дар говора. Јонке; б) говорничка способност.
Изворни текст (OCR)
да̑р м (лок. да́ру; ном. мн. да̑ри и да̏рови) 1. оно што ко коме да̑, дарује, поклон. — Поп