дари́ватн
дариватн, дарујем, даривам
Лема
дариватн
Варијанте
дарујем, даривам, да̀рује̄м, да̀рӣва̄м
Извор
том 1, стр. 612, редослед 26
- 1.а.
и несврш. наградити, награђивати (кога чим).
— Даривао ју је са двадесет дуката.
- 1.б.
ир. (из)ђатинати.
— Р̏азумљиво је што Степан дарује своју закониту жену.
Тер их аrа турскијем даривао даром: ... коме колац, коме ли конопац.
- 2.
поклонити, поклањати (коме што).
— Што ме њему не дариваш за љубовцу?
Кад сам другуд поглед упирао ... нег у те ... даривајућ ти прве уздисаје.
Ево невоље ... не могу кукуруза ни продати ни даривати.
- 3.
да(ва)ти дарове приликом рођења детета, просидбе или свадбе.
— Дарива наконче кошуљицом, па га предаде матери.
Пододреднице
уз. повр. — Они су се тада дружили, тешили, даривали. Андр. И.
Изворни текст (OCR)
дари́ватн, да̀рује̄м и да̀рӣва̄м сврш. и несврш. 1. а. наградити, награђивати (кога чим). — Даривао ју је са двадесет дуката. Ат. б. ир. (из)ђатинати. — Р̏азумљиво је што Степан дарује своју закониту жену. Моск. Тер их аrа турскијем даривао даром: ... коме колац, коме ли конопац. Маж. И. 2. поклонити, поклањати (коме што). — Што ме њему не дариваш за љубовцу? Јакш. Ђ. Кад сам другуд поглед упирао ... нег у те ... даривајућ ти прве уздисаје. Крањч. С. Ево невоље ... не могу кукуруза ни продати ни даривати. Ћип. 3. да(ва)ти дарове приликом рођења детета, просидбе или свадбе. — Дарива наконче кошуљицом, па га предаде матери. Вес.