даро̀ватељ
дароватељ
Лема
дароватељ
Извор
том 1, стр. 613, редослед 13
- —
= даривалац.
— И боrат поклон бива убог када дароватељу срце отврдне. Богд. дароватѐљица, даро̀ватељица и даро̀вате̄љка ж женска особа која дарује.
— Видје он њу, ал снажну још, младу мајку, док је била на врхунцу своrа позива као дароватељица живота. Бег. даро̀вати, да̀рује̄м ( р. прид. да̏ровао; трп. прид. да̏рова̄н) сврш. а. дати на дар, поклонити.
— Дарова сваком брату убрус и чарапе.
б. дати милостињу.
— Дарујте ме, браћо моја!
Пододреднице
уз. повр. — Кад су се младенци даровали, архимандрит отвори једно орманче. Јакш. Ђ
Изворни текст (OCR)
даро̀ватељ м = даривалац. — И боrат поклон бива убог када дароватељу срце отврдне. Богд. дароватѐљица, даро̀ватељица и даро̀вате̄љка ж женска особа која дарује. — Видје он њу, ал снажну још, младу мајку, док је била на врхунцу своrа позива као дароватељица живота. Бег. даро̀вати, да̀рује̄м ( р. прид. да̏ровао; трп. прид. да̏рова̄н) сврш. а. дати на дар, поклонити. — Дарова сваком брату убрус и чарапе. Ранк. б. дати милостињу. — Дарујте ме, браћо моја! НП Вук.