Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

даро́вница

жтом 1, стр. 613

даро́вница

даровница

Стална адреса

Лема

даровница

Извор

том 1, стр. 613, редослед 21

  1. 1.

    правн. писмени докуменат, акт којим се коме што дарује, повеља

    правн. — правни, правнички
    — Управо та је даровница којом је краљ даровао Витезовићу Шћитарјево Витезовића коначно упропастила.
    Комб.
  2. 2.

    дар.

    — Приложио је даровницу од пет тисућа форинти.
    Ђал.
  3. 3.

    (у атрибутској служби) дарована.

    — А све гледам даровницу ћорду.
    Вук
    Рј.
Изворни текст (OCR)
даро́вница ж 1. правн. писмени докуменат, акт којим се коме што дарује, повеља. — Управо та је даровница којом је краљ даровао Витезовићу Шћитарјево Витезовића коначно упропастила. Комб. 2. дар. — Приложио је даровницу од пет тисућа форинти. Ђал. 3. (у атрибутској служби) дарована. — А све гледам даровницу ћорду. Вук Рј.