Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

дати́рати

сврштом 1, стр. 615

дати́рати

датирати

Лема

датирати

Извор

том 1, стр. 615, редослед 6

  1. 1.

    и несврш. лат ставити, стављати датум.

    несврш. — несвршени глагол
    — Неке Хекторовићеве посланице су и датиране.
    Водн.
    Све ми се чини да је то писмо датирато
  2. 20.

    марта. Нен. М.

    м. — место, уместо
  3. 2.

    одредити, одређивати датум постанка (чега).

    — Југославенску идејУ обично датирамо од дјеловања ... родољуба ... бискупа Штросмајера.
    Наз.
  4. 3.

    несврш. водити порекло, потицати, трајати.

    — Страх од тих чемпреса датира још од мога новицијата у самостану.
    Мар.
    Неолитске гробнице различне су по времену из кога датирају.
    Жуј.
Изворни текст (OCR)
дати́рати, да̀тӣра̄м сврш. и несврш. лат. 1. ставити, стављати датум. — Неке Хекторовићеве посланице су и датиране. Водн. Све ми се чини да је то писмо датирато 20. марта. Нен. М. 2. одредити, одређивати датум постанка (чега). — Југославенску идејУ обично датирамо од дјеловања ... родољуба ... бискупа Штросмајера. Наз. 3. несврш. водити порекло, потицати, трајати. — Страх од тих чемпреса датира још од мога новицијата у самостану. Мар. Неолитске гробнице различне су по времену из кога датирају. Жуј.