да̏ти

дати, даднем QA: medium

Лема

дати

Варијанте

даднем, да̏дне̄м

Извор

том 1, стр. 614, редослед 5

3.
(мн. 3. л. да̏јӯ да́дӯ и да̏днӯ; имп. да̑ј (понекад с партикулом: де, дер); р. прид. да̏о, да́ла, -о; трп. прид. да̑н, да̑на, -о и да́на, -о и да̑т, да̑та, -о и да́та, -о) сврш.
мн. — множинал. — лицеимп. — императивс — средњи родр. прид. — радни глаголски придевприд. — придевтрп. прид. — трпни придев
1.
предати нешто из руке у руку, уручити; пружити.
— Дај ми сјекиру да одсијечем грану. ВУС 1960. Дајдер и мени ту боцу да пијнем мало.
Вин.
Лаку ноћ, дајте ми бар руку.
Лаз. Л.
2.а.
препустити што у власништво другога, даровати, поклонити.
— Платио сам и још сам с добра срца дао попу врећу зоби за крштење.
Бен.
Заиште да му је чашу даду да је понесе као спомен.
Нен. Љ.
Шта да ја теби даднем за уздарје?
Креш.
2.б.
изручити, предати.
— Дај нам богохулитеља! Предај разбојника!
Бен.
3.а.
удати.
— Синоћ мајка дала, јутрос се кајала што је Мару за Ивана дала.
НПХ
И ти си мислила да за његова синовца своје дете даш!
Јакш. Ђ.
3.б.
послати, упутити кога на какав посао; побринути се за чију будућност: ~ на занат, ~ на школе.
— Отац га је дао, по свршеној нижој гимназији, у апотеку.
Лаз. Л.
4.а.
продати; уступити уз замену.
— Дао сам коња врло јефтино, јер га нисам имао чиме хранити. Вј. 19б2. Дао лучевину, а узео со.
Андр. И.
4.б.
платити.
— Колико си дао за то одијело? Б 1962.
4.в.
потрошити, страћити.
— Масарош данас да на карте пола имања.
Лаз. Л.
5.
одредити године, доба живота.
— Добро се држи, не бих му дао више од четрдесет година. ВУС 1962.
6.а.
запретити батинама, казном.
— Чекај, дат ћу ти ја, провалити као разбојник у туђу кућу.
Шен.
6.б.
ударити, задати ударац: ~ батина, ~ ћVшку, ~ шамар.
— Е, вала, нек сте Талијанима дали по репу.
Ћоп.
6.в.
нанети, задати, проузроковати: ~ јада, ~ невоља.
— Шiто нису знали дати страха том факину?
Кол.
7.
имати, садржавати у себи; произвести.
— Кит може дати 8.000 килограма масти.
Петр. М.
Ова њива дала је више жита него она покрај ње. Вј. 19б2.
8.а.
донети као пород, плод, родити: ~ дете на свет.
— Ја ћу му бити жена и мати наше будуће деце; ја ћу му дати децу. Петр.
8.в.
Кромпир млади ... је сав ... црвен као новорођенче ... онакав каквог га је мајчица земља дала. Чипл.
8.б.
створити.
— Бог га је за свашта дао.
Њег.
Наше су очи на слику сунца дане.
Уј.
8.в.
донети плода, користи.
— То је доба када су природне науке ... дале дивне резултате.
Скерл.
9.
приказати, оцртати; остварити (као писац, уметник).
— Пјесник је свој доживљај примио и дао на свој начин. Вј. 19бо. Софка, Ефенди-Мита, Марко иду у најживље творевине које је Станковић до данас дао.
Скерл.
10.а.
одржати, извести.
— Карађорђе пође напред к Шапцу и на Ми-Шару ... да̑ главну битку.
Нов.
10.б.
приредити, организовати, извести пред публиком:
концерт, ~ представу. — Дала се мени у част... приредба с декламирањем и пјевањем. Наз.
11.
а. допустити, дозволити: ~ прилику, ~ времена.
Нагло топљење леда ... дало је експедицији могућност да иде још даље на север. Петр. М. Запјевале су што им грло дало. Кол. б. пристати, сагласити се. — Не дам ја, дешо, да ми деца буду последња у селу. Глиш.
12.
а. одредити: ~ име, ~ обележје, ~ карактер и сл.
Свакако је било неког узрока што је тек сад ... за правац својим трупама .. дао Приштину. Лаз. М. б. ставити у дужност. — Што ми је било дато, учинио сам. Војн. в. војн. наредити: ~ вољно, ~ команду.
13.
саопштити, изрећи: ~ примедбе, мишљење.
14.
предати, послати (коме у надлежсност): ~ оставку, ~ оглас у новине, ~ писмо, лист на пошту.
15.
(у конструкцији с инфинитивом) наложити, наредити.
Кошут је ... дао штампати ... мађарске банкноте. Нех. У Немачкој је дао стрељати једног уредника. Нен. Љ.
16.
(само имп.) са значењем подстицања: де, хајде (обично с императивом других глагола).
Не пушите? Дајте, запалите! Шен. Дај да прошетамо кроз варош. Ћоп.
17.
с именицом као допуном можсе се заменити глаголом и3- веденим од такве именице: ~ амнестију амнестирати; ~ благослов благословити; ~ изјаву изјавити; ~ налог наложити; ~ одговор одговорити; ~ пристанак пристати; ~ слободу ослободити и сл. хабер јавити се; ~ коме хлеба у руке оспособити кога за живот; ~ коме рог за свећу преварити кога, подвалити коме; ~ кошару, корпу коме одбити чију понуду; крила (коме) испунити одушевљењем (кога); ~ (к)врагу оставити што, оканути се чега; ~ леђа (плећа), ~ ногама ма2, ватру табанима, петама ветра и сл. почети бежати, побећи, одмаглити; ~ лекцију коме научити кога памети; ~ маха омогућити да се нешто развије, подстаћи на нешто; ~ на знање саопштити; обавестити; ~ ногу (ногом) коме грубо отерати, избацити кога; ~ одушка (одушке) допустити, омогућити да се нешто испољи; реч (часну, поштену, тврду и сл.) сигурно обећати; ~ реч допустити коме да говори; ~ руку (коме) а) пружити руку при руковању, поздрављању; б) пристати на удају; ~ све од себе учинити све што се може; ~ ватру опалити из пушке, топа; веру за неверу обећати што па не извршити; ~ вољу за невољу пристати од невоље; ~ (за)право коме сложити се с ким (нпр. у мишљењу), одобрити чији поступак; ~ знак ( миг, сигнал и сл.) обавестити кога (на неки начин); душу дао подесан је, сасвим одговара; не да му враг (ђаво) мира хоће да учини нешто непотребно или зло; не ~ мира (с миром) досађивати коме.
Шта, зар ти опет не да с миром. Глиш.; не ~ на се(бе) чувати, бранити своје право, своје достојанство; не ~ ни богу тамјана, ни црно испод нок(а)та бити јако шкрт; ни дај боже, ни дао бог (за одрицање) никако. молити не пристати олако, нећкати се, оклевати: ~ на зло окренути се на зло, погоршати се (о болести). — Рана му се дала на зло. Андр. И.; ~ разлогу уразумити се; не да ми (ти, му итд.) се неће ми (ти, му итд.) се, немам воље.
—
миром. Глиш.; не ~ на се(бе) чувати, бранити своје право, своје достојанство; не ~ ни богу тамјана, ни црно испод нок(а)та бити јако шкрт; ни дај боже, ни дао бог (за одрицање) никако.
молити не пристати олако, нећкати се, оклевати: ~ на зло окренути се на зло, погоршати се (о болести). — Рана му се дала на зло. Андр. И.; ~ разлогу уразумити се; не да ми (ти, му итд.) се неће ми (ти, му итд.) се, немам воље.

Фразе

бог дао, дао бог в. дабогда;~аманет в. дати реч; ~ чистац, гас, маг - лу побећи; ~ џевап(а) бити у стању, моћи. — Не можеш им дати џевапа, ни одговорити им на свако питање. Ранк. С.; ~ глас(а), јава од себе а) јавити се; б) пристати. — И у кући се ништа важније не дешава док она не да свој глас. Лаз. Л.; ~ главу (браду, руку , живот) чврсто јамчити за кога;

дала ми (ти, му итд.) се прилика надала, десила ми (ти, му итд.) се прилика; дало ми (ти, му итд.) се нажао ражалило ми (ти, му итд.) се; ~ коме у руке предати се коме на милост и немилост;

Пододреднице

~ се

1. предати се, попустити, уступити. — Свом силом ... се бацих на њега, али се ни он није дао. Био је снажнији од мене. Петр. В. Зар да се човјек да̑ под нож као теле месару? Бен. 2. подати се. — Ја сам се тек послије вјенчања дала мајору. Фелд. 3. пружити се, протегнути се. — А са горе крај потока стазица се дала. Радич. 4. кренути, поћи. — Настала и ноћ кад се дадох кући. Ђал. Неколико смелијих и јачих дало се за Вукашином у потерV]. Ад. 5. допустити. — Пре бих издахнула него што бих се дала одвести из нашеr села. Шант. Није се дао заплашити. Јонке. 6. безл. моћи. — Из погледа им се да прочитати како блаrодаре небу што их је обдарило тако паметним ... дететом. Срем. Ништа се није дало видјети. Кол. 7. уз именице са предлогом на или у значи: а. свршену радњу или почетак радње која је у значењу именице: ~ у бригу почети се бринути; ~ на чудо зачудити се;~ у плач заплакати; ~ на пут запутити се; ~ у беr, бекство побећи; ~ у мисли замислити се; ~ у разговор почети разговарати; ~ у сан заспати; ~ у вику почети викати. б. латити се, прихватити се онога што значи именица. — Даде се на товидбу волова. Том. Дао се у трговину. Шапч. Он се већ од раног јутра дао на посао. Новак

предати се, попустити, уступити.подати се.пружити се, протегнути се.кренути, поћи.допустити.безл. моћи.уз именице са предлогом на или у значи свршену радњу или почетак радње која је у значењу именице: ~ у бригу почети се бринути; ~ на чудо зачудити се;~ у плач заплакати; ~ на пут запутити се; ~ у беr, бекство побећи; ~ у мисли замислити се; ~ у разговор почети разговарати; ~ у сан заспати; ~ у вику почети викати.латити се, прихватити се онога што значи именица.

~ се

Изворни текст (OCR)

да̏ти, да̑м, да́дем и да̏дне̄м (мн. 3. л. да̏јӯ, да́дӯ и да̏днӯ; имп. да̑ј (понекад с партикулом: де, дер); р. прид. да̏о, да́ла, -о; трп. прид. да̑н, да̑на, -о и да́на, -о и да̑т, да̑та, -о и да́та, -о) сврш. 1. предати нешто из руке у руку, уручити; пружити. — Дај ми сјекиру да одсијечем грану. ВУС 1960. Дајдер и мени ту боцу да пијнем мало. Вин. Лаку ноћ, дајте ми бар руку. Лаз. Л. 2. а. препустити што у власништво другога, даровати, поклонити. — Платио сам и још сам с добра срца дао попу врећу зоби за крштење. Бен. Заиште да му је чашу даду да је понесе као спомен. Нен. Љ. Шта да ја теби даднем за уздарје? Креш. б. изручити, предати. — Дај нам богохулитеља! Предај разбојника! Бен. 3. а. удати. — Синоћ мајка дала, јутрос се кајала што је Мару за Ивана дала. НПХ. И ти си мислила да за његова синовца своје дете даш! Јакш. Ђ. б. послати, упутити кога на какав посао; побринути се за чију будућност: ~ на занат, ~ на школе. — Отац га је дао, по свршеној нижој гимназији, у апотеку. Лаз. Л. 4. а. продати; уступити уз замену. — Дао сам коња врло јефтино, јер га нисам имао чиме хранити. Вј. 19б2. Дао лучевину, а узео со. Андр. И. б. платити. — Колико си дао за то одијело? Б 1962. в. потрошити, страћити. — Масарош данас да на карте пола имања. Лаз. Л. 5. одредити године, доба живота. — Добро се држи, не бих му дао више од четрдесет година. ВУС 1962. 6. а. запретити батинама, казном. — Чекај, дат ћу ти ја, провалити као разбојник у туђу кућу. Шен. б. ударити, задати ударац: ~ батина, ~ ћVшку, ~ шамар. — Е, вала, нек сте Талијанима дали по репу. Ћоп. в. нанети, задати, проузроковати: ~ јада, ~ невоља. — Шiто нису знали дати страха том факину? Кол. 7. имати, садржавати у себи; произвести. — Кит може дати 8.000 килограма масти. Петр. М. Ова њива дала је више жита него она покрај ње. Вј. 19б2. 8. а. донети као пород, плод, родити: ~ дете на свет. — Ја ћу му бити жена и мати наше будуће деце; ја ћу му дати децу. Петр. В. Кромпир млади ... је сав ... црвен као новорођенче ... онакав каквог га је мајчица земља дала. Чипл. б. створити. — Бог га је за свашта дао. Њег. Наше су очи на слику сунца дане. Уј. в. донети плода, користи. — То је доба када су природне науке ... дале дивне резултате. Скерл. 9. приказати, оцртати; остварити (као писац, уметник). — Пјесник је свој доживљај примио и дао на свој начин. Вј. 19бо. Софка, Ефенди-Мита, Марко иду у најживље творевине које је Станковић до данас дао. Скерл. 10. а. одржати, извести. — Карађорђе пође напред к Шапцу и на Ми-Шару ... да̑ главну битку. Нов. б. приредити, организовати, извести пред публиком: да с миром. Глиш.; не ~ на се(бе) чувати, бранити своје право, своје достојанство; не ~ ни богу тамјана, ни црно испод нок(а)та бити јако шкрт; ни дај боже, ни дао бог (за одрицање) никако.