Одредница

да̀хија

мтом 1, стр. 616

да̀хија

дахија

Лема

дахија

Извор

том 1, стр. 616, редослед 10

  1. (ген. мн. да̏хӣја̄) тур. један од четири јаничарске старешине који су у Србији 1801. год. приграбили власт; насилник.

    history
    ген. — генитивмн. — множинатур. — турскиист. — историјски, историја
    — На дукате покупише војску, њих четири велике дахије. НП Вук. Људи школовани ... овако самовољћно газе закон и понашају се као дахије.
    Чол.
Изворни текст (OCR)
да̀хија м (ген. мн. да̏хӣја̄) тур. ист. један од четири јаничарске старешине који су у Србији 1801. год. приграбили власт; насилник. — На дукате покупише војску, њих четири велике дахије. НП Вук. Људи школовани ... овако самовољћно газе закон и понашају се као дахије. Чол.