Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

даја̀нисати

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 606

даја̀нисати

дајанисати, дајанити

Лема

дајанисати

Варијанте

дајанити, даја̀нити

Извор

том 1, стр. 606, редослед 26

  1. —

    несврш. тур. моћи излазити накрај с Вукић.

    folk
    несврш. — несвршени глаголтур. — турскинар. — народскис — средњи род
    неким и нечим, издржавати. — Ја сам стар и немоћан, и тешко ми је самом дајанисати у толиком народу. Лаз. Л. Колико могли, толико и дајанили, ама Милета не сустаде.
Изворни текст (OCR)
даја̀нисати, -ише̄м и даја̀нити, -ӣм несврш. тур. нар. моћи излазити накрај с неким и нечим, издржавати. — Ја сам стар и немоћан, и тешко ми је самом дајанисати у толиком народу. Лаз. Л. Колико могли, толико и дајанили, ама Милета не сустаде. Вукић.