два̑
два
Лема
два
Извор
том 1, стр. 617, редослед 18
- а.
и с, две̑, ијек. дви̏је, ж (ген. два́јӯ м и с, две́ју̏, ијек. дви́ју, ж; дат. два̀ма и два́ма м и с, двѐма и две́ма, ијек. двјѐма и двје́ма, ж) а. број који се обележава са 2, за једну јединицу већи од један.
- б.
као део сложеница и израза: дванаест, двадесет, педесет два, две стотине, два-три, двапут и др.
- в.
мало, неколико (неколика, који и сл.).
— Постану писци без две логички везане иде је у глави.
Фразе
два и два у редовима по двојица; као двапут два (четири), два и два су четири јамачно, зацело, свакако (кад је реч о нечему сасвим очигледном); ни две унакрст (не знати) ништа. — Мислим да не зна ни две унакрст рећи.
Изворни текст (OCR)
два̑ м и с, две̑, ијек. дви̏је, ж (ген. два́јӯ м и с, две́ју̏, ијек. дви́ју, ж; дат. два̀ма и два́ма м и с, двѐма и две́ма, ијек. двјѐма и двје́ма, ж) а. број који се обележава са 2, за једну јединицу већи од један. б. као део сложеница и израза: дванаест, двадесет, педесет два, две стотине, два-три, двапут и др. в. мало, неколико (неколика, који и сл.). — Постану писци без две логички везане иде је у глави. Панд.