Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

дво̀колица

жтом 1, стр. 624

дво̀колица

двоколица

Лема

двоколица

Извор

том 1, стр. 624, редослед 25

  1. 1.

    (често мн.) кола, кочија на два точка.

    мн. — множина
    — Вуле је седео на испреrнутој двоколици.
    Пер.
    Настаде комично тандркање и претурање гломазних санитетских двоколица ... преко орања.
    Лаз. М.
  2. 2.

    бицикл.

    — Тихо, нечујно управо змијуљасто провезла су се ... два стражара на двоколицама.
    Крл.
Изворни текст (OCR)
дво̀колица ж 1. (често мн.) кола, кочија на два точка. — Вуле је седео на испреrнутој двоколици. Пер. Настаде комично тандркање и претурање гломазних санитетских двоколица ... преко орања. Лаз. М. 2. бицикл. — Тихо, нечујно управо змијуљасто провезла су се ... два стражара на двоколицама. Крл.