Речник српскохрватскога књижевног језика

Одредница

дво̀личан

граматичка ознака није издвојенатом 1, стр. 625

дво̀личан

дволичан

Лема

дволичан

Извор

том 1, стр. 625, редослед 27

  1. 1.

    химбен, лажљив, лицемеран.

    — Преко њених уста није прешла дволична ријеч.
    Коз. Ј.
    Немојте се заносити за светом који је дволичан и изневериће
    Вас.
    Шапч.
  2. 2.

    који има два лица (о материји, тканини која је с обе стране једнака). Вук Рј

    с — средњи род
Изворни текст (OCR)
дво̀личан, -чна, -чно 1. химбен, лажљив, лицемеран. — Преко њених уста није прешла дволична ријеч. Коз. Ј. Немојте се заносити за светом који је дволичан и изневериће вас. Шапч. 2. који има два лица (о материји, тканини која је с обе стране једнака). Вук Рј.