дво̀јба

двојба

Стална адреса

Лема

двојба

Извор

том 1, стр. 622, редослед 32

—
(ген. мн. дво̀јбӣ и дво́јба̄) сумња.
ген. — генитивмн. — множина
— Ту дакле нема двојбе. Шен. Притрча Ружи, загледа се у њу, па с највећом двојбом повиче: »Слика, исто лице«!
Ат.

Изворни текст (OCR)

дво̀јба ж (ген. мн. дво̀јбӣ и дво́јба̄) сумња. — Ту дакле нема двојбе. Шен. Притрча Ружи, загледа се у њу, па с највећом двојбом повиче: »Слика, исто лице«! Ат.