дво̀јбено̄ст
двојбеност QA: medium
Лема
двојбеност
Извор
том 1, стр. 622, редослед 34
- 1.а.
сумњивост, несигурност, проблематичност дво̏је (у јд. с. рода, ген. дво́га, дат. дво́ма) зб. број према два (ретко мн.) а. уз именице које значе чељад и живинчад, а у једнини су с. рода (понекад и кад нису с. рода, ако значе збир): ~ деце, ~ сирочади
јагњади, ~ пилића, ~ свиња. — Жена ... с једним дететом у наручју, а с двојима о опрегачи. Петр. В.
- 1.б.
кад се заједно узима мушка и женска особа.
И њему се чинило ... да би се њих двоје узело. Тур. Нешто ... се ... између њих двога кретало. Коз. Ј.
- 2.
(обично мн.) кад се као јединка узима збирни појам: двоје наочари.
На дому ти двоје врата било.
Изворни текст (OCR)
дво̀јбено̄ст, -ости ж сумњивост, несигурност, проблематичност. дво̏је (у јд. с. рода, ген. дво́га, дат. дво́ма) зб. број према два 1. (ретко мн.) а. уз именице које значе чељад и живинчад, а у једнини су с. рода (понекад и кад нису с. рода, ако значе збир): ~ деце, ~ сирочади,