дво̀јити

двојити

Стална адреса

Лема

двојити

Извор

том 1, стр. 623, редослед 20

1.
делити на два дела, надвоје, разједињавати, раздвајати, одвајати.
— Ви знате добро да вас ми не двојимо од себе.
Јов. Ј.
Треба је критичарску педантерију строго двојити од праве и ослобођене критике.
Богдан.
2.
удвајати, подвостручавати.
— Калуђер је јутрошња двојио мољења.
Март.
3.
фиг. сумњати у истинитост чега, двоумити.
фиг. — фигуративно, у преносном смислу
— Није нимало двојила да ће ... доћи.
Шен.
О њихову знању можда се ... може двојити.
Старч.
4.
разликовати.
— Није умела да двоји снове и оно што је јава.
Кнеж. Л.

Пододреднице

~ се

1. раздвајати се. — Зар треба да се и од вас двојимо? Панд. — Заобилази! — вичу кметови и гомиле се потере двоје. Ранк. 2. удвајати се. — Таки ми се двојили јунаци! Март

раздвајати се.удвајати се.

Изворни текст (OCR)

дво̀јити, -ӣм несврш. 1. делити на два дела, надвоје, разједињавати, раздвајати, одвајати. — Ви знате добро да вас ми не двојимо од себе. Јов. Ј. Треба је критичарску педантерију строго двојити од праве и ослобођене критике. Богдан. 2. удвајати, подвостручавати. — Калуђер је јутрошња двојио мољења. Март. 3. фиг. сумњати у истинитост чега, двоумити. — Није нимало двојила да ће ... доћи. Шен. О њихову знању можда се ... може двојити. Старч. 4. разликовати. — Није умела да двоји снове и оно што је јава. Кнеж. Л.